Higijena psećeg krzna

Suživot čoveka i psa u urbanim sredinama je vrlo blizak.Pas je deo porodice, pa samim tim deli i životni prostor. Kreće se svuda, zalazi u kuhinju, leži na tepihu, fotelji…. Zbog svega navedenog čovek mora svoje zdravlje da štiti ličnom higijenom , a određena pažnja se mora pokloniti i higijeni psa.

Da krenemo od kupanja psa. Kozmetička industrija je izmislila šampone specijalizovane za pseću kožu. Dakle, svako pranje psa sapunima i šamponima za ljudsku upotrebu je štetno i potencijalno opasno za njegovo zdravlje.Ipak, nemojte preterivati sa kupanjem psa. Učestalo pranje tera lojne žlezde da ubrzano proizvode loj  (i nadoknađuju izgubljeno, oprano) i to može dovesti dohipertrofije lojnih žlezda, tj.do prevelike proizvodnje loja a samim tim i potencijalno do seboreje.  Četkajte svakodnevno Vašeg psa gumenom četkom ili rukavicom i tako ćete pročetkavanjem skinuti prašinu sa krzna,  mrtve dlake i izmasirati Vašeg ljubimca.

NAMETNICI U PSEĆEM KRZNU

Pseće krzno je životno stanište mnogih bića. Sva ta bića nazivamo ektoparazitima, tj.nametnicima psećeg krzna. Ektoparaziti žive na psu, hrane se i razmnožavaju na njemu i svojim delima nanose štetu psu.

Buva: je prvi i najučestaliji nametnik psećeg krzna. Svaki pas drugačije reaguje na broj buva u svom krznu. Preosetljivost pseće kože na buve ima veze sa analnom žlezdom. To znači ako pas boluje od hronične upale te žlezde,  da mu je koža izuzetno osetljiva na sve spoljašnje i unutrašnje podražaje, pa tako i na buve. Kod takvih pasa se može razviti alergijska preosetljivost na buve.

Pseća buva se hrani pretežno ostacima osušenog izmeta na dlakama u blizini čmara.U tom osušenom izmetu povremeno ima i jajašaca pseće pantljičare, pa i njih buva pojede. U buvi pseća pantljičara  provede jednu svoju razvojnu fazu. Pošto psa nerviraju buve, pa on gricka krzno ne bi li je ubio, povremeno zdrobi pokoju buvu, koja završi na njegovom jeziku. I tako, preko buve, opet dobije pantljičaru ( redovnim čistite psa od crevnih parazita) . Buva se hrani i otpalim ljuskama kože i kožnim lojem. Ali, kad temperatura pređe 10 C, kreće sezona parenja buva, i buva ogladni! Tada učestalo počne sisati limfu pasa. To ponašanje buva psi jako osete i kod preosetljivih pasa na mestu uboda može nastati alergijska reakcija. Intenzitet reakcije zavisi od već spomenute analne žlezde. Buva se hrani i pari na psu, ali svoja jaja nosi na drugo mesto. U pukotine pseće kućice, u procep parketa u stanu, u tepih sobe. … Kada prođe 2-3 nedelje, buva naraste  i vraća se na psa. Zato, kada tretirate psa, tretirajte i pseću okolinu.  Pseća buva ne može živeti na čoveku!

Kako ćete zaštititi psa od buva? Sada na tržištu postoji velik broj sredstava: raspršivača, prašaka, otopina, kupki, ogrlica….. Frontline, Fyprist, Bravecto….Sami odaberite šta najbolje odgovara Vašem psu.

Ne znam da li ste znali, da je priroda ( naravno) stvorila biljku za odbranu od buva. Ta biljka se zove Buvač. Naravno, Japanci su uspeli ovu biljku fabrički sintetisati. Ovaj fabrički proizvod se zove Piretrin. On je danas najpoznatije sredstvo u borbi proti buva. Ne ubija je trenutno, već nakon nekoliko časova.

Dlakožder ili malofag:  je životinjca koja živi na krznu i hrani se grickajući dlaku. Pas napadnutovim parazitom ima neurednu dlaku, kao da su ga izujedali moljci! Pas trpi jak svrab, nemiran je , nervozan i trlja se o tvrde predmete. Ako malo podignete dlaku, videćete uz koren dlake beleljuskice. Ako gledate malo duže i uz pomoć povećala, videćete kako se kreću. Terapija je pranje psa u nekom insekticidu ili posipavanje derivatom piretrina. Naravno, uz preporuku veterinara.

Šugarac:  Živi na koži i u njoj kopa tunele. U tunele žennka nosi jaja, a mladi šugarci u tim tunelima pronalaze sigurnost i hranu. A kod psa se tada razvija jaka upala kože praćena izrazitim svrabom. Dijagnoza se uspostavlja laboratorijskom analizom strugotine kože. Terapija protiv šugarca je kupka u antiparazitarnim sredstvima, ali se moraju lečiti i promene na koži.

Postoji i takozvana ušna šuga. Ovaj parazit kopa po ušnoj sluznici, unoseći u nju bakterije i gljivice i time proizvode upalu spoljašnjeg slušnog kanala. Može biti i opasnije ako se probije i bubna opna, pa se upale i osetljiviji delovi uva.. Ako primetite da psu psija da se osloni na Vašu rukukada ga češkate, i kao je upni kanal prljav. Zdravo uvo je čisto. Bolesno je prljavo. Ako je ušni loj tamno smeđe boje, najčešće je reč o parazitskoj najezdi.. Tu ne pomaže ništa, do posete veterinaru, koji će instrumentom zaviriti u upni kanal i odrediti tretman.

Demodikoza:   je specijalna vrsta šugarca koji živi u psećim lojnim žlezdama. Njih pas svojim obrambenim mehanizmom drži brojčano pod kontrolom, sve dok se ne desi neki pad imuniteta, stres ili kao kod čistokrvnih rasa u fazu uzgojne degeneracije, kada u fazi puberteta obrambeni mehanizmi nisu dovoljno funkcionalni, može doći do izmicanja kontroje i do preteranog namnožavanja demodexa. U zavisnosti od broja demodexa na koži, klinička slika može biti blaga ili katastrofalna. Dijagnozu postavlja veterinara laboratorijski, a lečenje može biti i dugotrajno…. Ali je rešivo. Postoje terapije ivermektinom ( uz nadzor veterinara) , a takođe mnogi veterinari ( u 2017 godini) proporučuju terapiju korišćenjem Bravecto, jer se pokazao kao dobar u terapiji lečenja demodikoze.

Za razliku od ostalih vrsta šuge, kod demodikoze nema svraba, a često se zamenjuje sa seborejom….

Krpelji:  parazitiraju samo u jednoj fazi života na psu.To je vreme kada ženka nosi mlade , pa im majka stvara rezerve hrane sišući krv psa.. Krpelji inače žive u grmlju i travi ,a razmnožavanje im počinje kada se temperatura podigne iznad 10 C. Ako pas gurne glavu u žbunje ili se valja po travi, gladne ženke će odmah da ga napadnu. U periodu od 6-8 časova će tražiti pogodno mesto da se zakače, a zatim im treba još 4 časa da se uvuku pod kožu pre nego počnu da sisaju krv. Dakle, kada se vratite iz šetnje, obavezno pregledajte psa. Kod Dogo Argentina je to malo olakšano, posto se krpelj relativno lako može uočiti. Ako pokušamo krpelja isčupati na silu, verovano će pući, a glava mu ostati pod kožom. Tada je potrebno to mesto natrljati jodnom tinkturom. Otkinuta glavica će sama otpasti u vidu krastice za nekoliko dana. Postoje razni načini skidanja krpelja. Može se namazati uljem pa čekati da sam otpadne, ili naprskati ga protivkrpeljnim sprejem pa ga tek onda skinuti. Postoje i specijalna klješta za izvlačenje krpelja i sl…  Mi najčešće naše pse odmah odvedemo veterinaru da se krpelj stručno otkloni, pošto je sve veći broj zaraženih krpelja, što znači da … ako nestručno vadite krpelja, pri izvlačenju on ispusti svoj toxin i ako je krpelj zaražen, pas oboli od piroplazmoze ( oboljenje crvenih krvnih zrnaca). Psa obolelog od piroplazmoze ćete prepoznati po anemiji, visokoj temperaturi, nedostatkom apetita i snage i mokraća postaje crvenkaste boje. Izuzetno je važno da čim pomislite da bi to mogla biti piroplazmoza, da odmah odete veterinaru. Nemojte čekati 2-3 dana, jer može biti prekasno i da Vam pas ugine.

Blanka Lazić